HR - Ljudski Resursi - Srbija

Limit za strane radnike u Srbiji

Privredna komora Srbije nedavno je zatražila hitno donošenje Zakona o zapošljavanju stranih državljana sa osnovnim ciljem da se njihov broj u Srbiji - limitira.

Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, pokazuje da je ona ove godine izdala svega 35 radnih dozvola za strance sa stalnim boravkom u Srbiji i još 1.837 dozvola za strance koji imaju privremeni boravak.

Problem je, tvrde privrednici, što je broj onih koji rade u sivoj zoni, za koje niko ne plaća doprinose i poreze, koji su van domašaja Nacionalne službe za zapošljavnje, a očigledno i inspekcije - daleko veći.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da je pitanje zapošljavanja stranih radnika rešeno Zakonom iz daleke 1978. godine zastarelo, jer su promene iz 2005. godine dotakle samo kaznene odredbe.

Problem je izražen kod stranih kompanija koje angažuju stranu radnu snagu za koje ne plaćaju obaveze, pa kada se pojave na tenderima njihova ponuda je niža u odnosu na ponude domaćih kompanija. Procenjuje se da je najviše stranih radnika “na crno” u građevinarstvu, poljoprivredi i ugostiteljstvu, što je u nadležnosti inspekcijskih organa i nije pitanje regulative.

Poslodavci ističu da treba razlikovati dve vrste stranih radnika - jedno su menadžeri koji ispred stranih firmi, investitora, dolaze iz matice da vode kompanije u Srbiji. Druga kategorija su stranci koji rade na crno.

“Treba pojačati rad inspekcija, pogotovo na jugu, zapadu i istoku Srbije, jer u građevini na jugu Srbije, na ‘crno’ radi na hiljade Makedonaca, Bugara i Albanaca sa Kosova”, kažu u Uniji poslodavaca.

Ipak, u UPS kažu da ne veruju da ćemo moći da uvedemo takve kvote o kojima priča Komora, jer evropske regulative dozvoljavaju slobodan protok radne snage. Može se samo pooštriti kontrola.

“Pitanje je i koliko ti stranci obaraju cene rada, pošto su one verovatno veće u Rumuniji i Bugarskoj. Dešava se da oni stranci koji rade na crno u Srbiji dobijaju veće iznose od neto iznosa naših građana, zato što njihove gazde ne plaćaju poreze i doprinose, pa imaju prostora da im daju i više. Oni znaju da ih stranci neće prijaviti našoj inspekciji, što nije slučaj sa domaćim radnicima”, dodaju u Uniji.